ПИСМО ПОЛИТИЧКОМ ПРИЈАТЕЉУ

Србија се налази на раскршћу. Није јој први пут. Али раскршће је данас оптерећено бројним тешкоћама. Једна од највећих неприлика јесу наше нагомилане слабости. Личне и колективне. Да ли грешимо, када кажемо да највећа опасност по државне интересе лежи у ској политици власти у Србији, која је сваки лични и политички интерес ставила изнад државног? У условима када је уставни поредак фактички већ стављен ван снаге, а институције представљају празну љуштуру, како је могуће очекивати заштиту интереса – и нације и демократије, и иоле смислен и адекватан одговор на ове погубне процесе?

          У условима када је политички живот у земљи сведен на малограђанску пијацу и рат свих против свију, изгубиле су се оне одлике нашег друштва на којима је једино могуће заснивати непатворену државну идеју и визију будућности. У условима када се свако другачије мишљење представља као смртни грех, а протагонисти другачијег погледа на Србију у криминалце, једина и притом последња линије одбране је доследност. Ово је уједно и највидљивија линија раздвајања. Без тога дела се на новом бојном пољу, у коме нема линије фронта, па су циљеви замагљени или лажни, а сва средства апсолутна и дозвољена. Теза о неминовности политичких савеза са неистомишљеницима је највећи противник не само политичког живота, чак и када се сведе на спасавање угрожене отаџбине, осим у случају војне агресије. Јер тада је поље раздвајања између пријатеља и непријатеља најјасније.

Дубоко верујемо да доследност у политичким ставовима, и уопште у односу према држави и у данашњој Србијици представља врлину. Једину врлину на којој се могу градити политички савези и пријатељства. У истом смислу, верујемо да се улазак у парламент не може платити губитком доследности и сарадњом са онима који су у политичку историју Србије ушли као креатори јединог једностраначког парламента у парламентарној историји Србије и који су јавно и бескрупулозно уступили државни суверенитет побуњеницима из Приштине. Још мање са њиховим доказаним сателитима, сатрапима и трабантима. Уосталом, од каквог је значаја и улазак у парламент у условима колонијалне демократије? Драги политички пријатељи, није тако лако напустити идеале, правдајући све неким имагинарним циљем. Уосталом, какав је то циљ и чему он онда служи!?

          Однос према носиоцима погубних процеса по народ и државу, мора се сагледавати кроз сваки апспект политичког деловања. Зато је избор савезника важан. Избором политичких савезника упућујемо јасну поруку. Можда и јаснију него што су то политичке платформе и прокламације. Ако желимо да Србија више не буде колонија, најпре се морамо ослободити од свих тих мимикрија и метаморфоза, тако карактеристичних за колонијалну свест.

          У каљузи – у коју је претворен политики и друштвени живот, не смемо да изгубимо идеале који су нас носили кроз све ове године. Идеале које смо добили од предака и које морамо пренети потомцима. Не смемо се одрећи врлине. Зато позивамо политичког пријатеља да одустане од стварања политичких савеза са онима који су своју личну и партијску егзистенцију засновали на саучесништву са владајућом олигархијом.

                                                                   СРПСКИ ДЕМОКРАТСКИ САВЕЗ

ПОДЕЛИТЕ
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити јавна.